1. POJAM I DEFINICIJA PORODIČNE KOMPANIJE

Izraz „porodična firma“ je prevod termina „family businesses“, pod kojim istraživači, menadžeri i javnost širom svijeta podrazumijevaju firme koje su u privatnom vlasništvu jednog čovjeka (tj. porodice) ili korporacije u kojima jedan čovjek (tj. porodica) posjeduje više od 25% dionica. Interes za istraživanje ovih subjekata, njihovih vrijednosti, poteškoća, problema i šansi proizlazi iz činjenice da širom svijeta, od Amerike, Japana, Novog Zelanda, Njemačke, Holandije i Malezije ove firme stvaraju više od 70%, a često i preko 90% bruto-društvenog proizvoda. Njihovo postojanje je itekako prisutno i u Bosni i Hercegovini.

Kada pričamo o definiciji kojom bi se objasnio pojam porodične kompanije, precizna zakonska definicija ne postoji.

Prefiks “porodična” podrazumjeva udruživanje rada više članova porodice, ideju o trajnosti poslovanja, domaćinski odnos prema samoj kompaniji, i toleranciju i komunikaciju među članovima porodice.

Također, kako sam navela u samom uvodu, u skladu sa definicijom Evropske unije, “porodične kompanije su one u kojima većinski udeo u odlučivanju ima osnivač ili osoba koja je kupila kompaniju ili članovi njihove najuže porodice gde barem jedan član porodice učestvuje u upravljanju kompanijom. Ukoliko se radi o akcionarskom društvu, onda se porodičnom kompanijom ima smatrati ona u kojoj oni imaju najmanje 25 odsto prava odlučivanja“.

Zakon o privrednim društvima Republike Srpske, kao i Zakon o privrednim Društvima Federacije Bosne i Hercegovine, kao ni drugi propisi ne sadrže preciznu definiciju “porodične kompanije”. Nadalje, Porodični zakon, kao ni Zakon o nasleđivanju oba entiteta ne prave razliku u pogledu nasleđivanja udjela u kompaniji i nasleđivanja bilo koje druge imovine.

U skladu sa napred navedenim, iako ih Zakon ne definiše, porodične kompanije postoje. Kao takve, porodične kompanije predstavljaju jedinstvene subjekte koji predstavljaju stub ekonomije i osnovu opstanka društava u kojima egzistiraju.

Istraživanje o statusu porodičnih firmi u Republici Srpskoj sprovedeno je 2023. godine od strane Centra za razvoj porodičnih firmi u saradnji sa Područnom privrednom komorom Banja Luka. Istraživanje je obuhvatilo 100 privatnih firmi u Republici Srpskoj.

U istraživanju su učestvovali vlasnici ili direktori porodičnih firmi. Najveći broj porodičnih firmi je osnovan od strane trenutnog vlasnika (71%), dok je 16,1% nasljeđeno. Najmanje je porodičnih firmi koje su kupljene (6,5%). U skladu sa napred navedenim, jasno je da je postojanje porodične firme, u današnjem poslovnom svijetu potpuno opravdano.

Kao i svako drugo privredno društvo, i porodične kompanije se susreću sa svojim izazovima, tako da ćemo posebnu pažnju naslednička posvetiti generacijskim razlikama, postupcima pripreme naslednika i samom značaju postojanja ovog oblika privrednog društva u našoj ekonomiji.

2. GENERACIJSKE RAZLIKE U PORODIČNIM KOMPANIJAMA

Generacijske razlike proizlaze iz različitih iskustava, vrednosti i perspektiva koje različite generacije donose u posao.

Starije generacije mogu imati tradicionalniji pristup, dok mlađe generacije teže inovacijama i modernizaciji. Razumevanje ovih razlika pomaže u smanjenju konflikata i izgradnji kohezivnog tima koji može raditi zajedno na ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

Kada pričamo u razlikama koje postoje u generacijama koje su uključene u poslovanje, u jednoj zajedničkoj kompaniji jako je važno da definišemo alate i strategije koje će omogućiti efikasno prevazilaženje generacijskih razlika. U nastavku ćemo definisati predmetne strategije.

2.1. Otvorena i efektivna komunikacija

Komunikacija je temelj svakog uspešnog odnosa, pa tako i u porodičnim kompanijama. Redovni sastanci i transparentna komunikacija omogućavaju članovima različitih generacija da izraze svoje mišljenje, podele ideje i rješavaju nesuglasice. Ohrabrivanje otvorenog dijaloga smanjuje nesporazume i pomaže u izgradnji povjerenja.

2.2. Poštovanje i razumevanje različitih perspektiva

Svaka generacija donosi jedinstvene vrednosti i perspektive. Važno je prepoznati i poštovati ove razlike. Starije generacije mogu imati vredna iskustva i mudrost, dok mlađe generacije donose svežinu i inovativne ideje. Kombinovanje ovih snaga može stvoriti dinamično i prilagodljivo poslovno okruženje.

2.3. Mentorstvo i obuka

Mentorstvo je efikasan način za povezivanje generacija. Stariji članovi porodice mogu deliti svoje znanje i iskustvo sa mlađim generacijama kroz formalne i neformalne programe mentorstva. Ova razmena znanja pomaže mlađim članovima da razumeju istoriju i vrednosti kompanije, dok stariji članovi mogu naučiti o novim tehnologijama i modernim poslovnim praksama.

2.4. Zajednički rad na projektima

Zajednički rad na projektima omogućava članovima različitih generacija da sarađuju i uče jedni od drugih. Ovi projekti mogu biti usmereni na inovacije, rešavanje problema ili razvoj novih tržišta. Kroz zajednički rad, članovi porodice razvijaju bolju međusobnu povezanost i razumjevanje.

2.5. Razvoj jasnih politika i procedura

Jasno definisane politike i procedure pomažu u smanjenju nesuglasica i konflikata. Ove politike treba da obuhvate zapošljavanje, unapređenja, donosioce odluka i upravljanje konfliktima. Transparentnost i doslednost u primeni ovih pravila omogućavaju fer i pravedno poslovno okruženje.

2.6. Korišćenje spoljnih savetnika

Spoljni savetnici mogu pružiti nepristrasne uvide i pomoći u prevazilaženju generacijskih razlika. Konsultanti za porodične biznise, psiholozi i stručnjaci za međuljudske odnose mogu raditi sa porodicom na razvoju strategija za bolje razumevanje i saradnju.

Prevazilaženje generacijskih razlika u porodičnim kompanijama zahtjeva posvećenost, strpljenje i strategiju.

Kroz otvorenu komunikaciju, poštovanje različitih perspektiva, mentorstvo, zajednički rad na projektima, jasno definisane politike i angažovanje spoljnjih savetnika, porodične kompanije mogu uspešno navigirati kroz ove izazove.

Efektivno upravljanje generacijskim razlikama može doprineti dugoročnom uspehu i održivosti porodičnog biznisa, tačnije kombinovanje tradicije i inovacije, omogućava konkurentsku prednost na tržištu.

3. PLANIRANJE NASLEĐIVANJA U PORODIČNIM KOMPANIJAMA

Planiranje nasleđivanja (sukcesija) nije samo pitanje prenosa vlasništva, već i osiguravanje da poslovanje ostane stabilno i uspešno kroz generacije.

Nedostatak jasnog plana može dovesti do konflikata, gubitka vrednosti i čak propasti kompanije. Dobro osmišljen plan nasleđivanja može obezbediti mirnu tranziciju, očuvanje porodičnih vrednosti i dugoročnu održivost. Efikasno planiranje sukcesije je ključno za osiguranje kontinuiteta poslovanja kroz generacije.

U cilju efikasnog plana, potrebno je definisati korake koji će svojom realizacijom, samoj kompaniji omogućiti uspješan nastavak rada. U nastavku ćemo definisati napred navedene ključne korake.

3.1. Identifikacija naslednika

Prvi korak u planiranju sukcesije je identifikacija potencijalnih naslednika. To mogu biti članovi porodice koji su već uključeni u poslovanje ili koji pokazuju interes i potencijal za vođenje kompanije. Važno je proceniti njihove sposobnosti, interesovanja i spremnost zapreuzimanje odgovornosti.

3.2. Razvoj naslednika

Nakon identifikacije naslednika, neophodno je investirati u njihov razvoj. Ovo uključuje formalnu obuku, mentorstvo, i pružanje prilika za sticanje iskustva u različitim aspektima poslovanja. Cilj je osigurati da su naslednici potpuno spremni za preuzimanje liderskih uloga.

3.3. Dokumentovanje plana sukcesije

Plan sukcesije treba biti jasno dokumentovan i lako dostupan svim relevantnim stranama. Ovaj dokument treba da obuhvati ključne informacije o prenosu vlasništva, ulogama i odgovornostima naslednika, kao i kriterijume za ocenu njihovog učinka. Jasna dokumentacija smanjuje rizik od nesporazuma i konflikata.

3.4. Uključivanje spoljnih savetnika

Angažovanje spoljnih savetnika, kao što su pravnici, finansijski savetnici i konsultanti za porodične biznise, može pružiti dragocene uvide i osigurati da plan sukcesije bude pravno i finansijski dobar. Oni mogu pomoći u navigaciji kroz složene pravne i poreske aspekte prenosa vlasništva.

3.5. Postepena tranzicija

Postepena tranzicija vlasništva i liderskih uloga može pomoći u ublažavanju potencijalnih problema. Ovo uključuje postepeno prebacivanje odgovornosti na naslednike, uz kontinuiranu podršku i nadzor od strane prethodnih lidera. Ovakav pristup omogućava naslednicima da stiču iskustvo i grade poverenje.

3.6. Redovno preispitivanje i ažuriranje plana

Plan sukcesije treba redovno preispitivati i ažurirati kako bi odražavao promene u poslovanju, porodici i širem poslovnom okruženju. Fleksibilnost je ključna kako bi se plan prilagodio novim izazovima i prilikama.

Efikasno planiranje sukcesije je ključno za dugoročnu održivost porodičnih kompanija. Kroz identifikaciju i razvoj naslednika, dokumentovanje plana, angažovanje spoljnih savetnika, postepenu tranziciju i redovno ažuriranje plana, porodične kompanije mogu osigurati stabilan i uspešan prenos vlasništva i liderskih uloga.

Investiranje u planiranje nasledstva osigurava prosperitet i stabilnost za generacije koje dolaze.

Uspješni porodični biznisi teže tranziciji poslovanja, sa aspektom zadržavanja upravljačke i vlasničke strukture unutar porodice, pri čemu su u proteklom periodu aktivno radili na pripremi kadrova iz kruga porodice za preuzimanje najvažnijih funkciji u samoj kompaniji.

4. ZNAČAJ POSTOJANJA PORODIČNIH KOMPANIJA U SAVREMENOM POSLOVNOM DRUŠTVU

Porodične kompanije igraju ključnu ulogu u savremenom poslovnom društvu, jer doprinose ekonomskom rastu, stabilnosti i očuvanju tradicije. One često čine značajan deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) mnogih zemalja, a procenjuje se da njihov ekonomski uticaj može biti preko 70% globalnog BDP-a.

Njihova prednost leži u tome što su vlasnici često direktno uključeni u poslovanje, što omogućava dugoročnu viziju i stabilnost. Porodične firme obezbeđuju radna mjesta, podržavaju lokalne zajednice i često imaju snažan osećaj odgovornosti prema zaposlenima i društvu.

Porodične firme su stub ekonomije i društva, a njihova sposobnost da se prilagode promenama ključna je za njihov dugoročni uspjeh.

U praktičnom smislu porodični biznis (kompanija) se razvija i to najčešće u obliku malog ili srednjeg preduzeća i predstavlja vodeću snagu u ekonomskom razvoju svake zemlje, tako što stimuliše privatno vlasništvo i poduzetničke sposobnosti. Takav oblik poslovnog organizovanja je veoma fleksibilan, sa mogućnošću brzog prilagođavanja promjenama na tržištu.

U EU svake godine oko 450.000 preduzeća s oko 2 milijuna zaposlenih prolazi kroz proces prijenosa poslovanja, s tim da 30% porodičnih preduzeća preživi prijenos poslovanja na drugu generaciju, 13% na treću generaciju, a svega 3% ima duži životni vijek. Određene pojave, a prije svega nastanak i ekspanzija tehnoloških dostignuća poput informatičkih tehnologija posljednjih decenija veoma brzo mijenja navike i potrebe potrošača, stvarajući kontinuirane promjene na tržištima.

Često vlasnici porodičnog biznisa, opravdanje za njegovo pokretanje vide u akumuliranju svog kapitala, znanja, vještina rada u vlastiti posao. Povod može biti i jednostavna želja za preživljavanjem ili dopuna kućnog budžeta koji se ostvaruje radom na drugom mjestu. Porodična preduzeća su u uglavnom trajna preduzeća koja posjeduju uglavnom neke različite komponente ili tajne recepte po kojima se razlikuju od drugih preduzeća i time stiču prednost na tržištu. Djeca ostaju u preduzeću te se na njih prenose stečena znanja koji osiguravaju nastavak tradicije. Fleksibilnost u radu i vremenu provedenom na poslu je velika prednost i time se stiče konkurentska prednost u odnosu na ostala preduzeća koja nisu porodičnog porijekla.

U praksi postoji puno prednosti porodičnih biznisa( kompanija). Posjedovanje porodičnog biznisa ima određene benefite a tu je prije svega misli na slobodu, neovisnost i kontrolu, odnosno postizanje kontrole nad vlastitom sudbinom. Nadalje, imamo izgradnju vlastitog kapitala, sopstvenu izgradnju kao ličnosti, kao i neizmjerni doprinos zajednici. Pored toga tu su još: porodična povezanost i želja da se sačuva ono što je stečeno, spremnost porodice na odricanja, usmjerenje zaposlenika (članova porodice) na dugi rok s obzirom da se u porodici ostaje dugoročno, poticanje na odgovornost i razvoj radnih navika svakog člana porodice, poticanje zajedništva u porodici, posvećenost kvaliteti i izgradnji branda, etična i društvena odgovornost, naročito prema lokalnoj zajednici.

Također, u praksi postoji puno prednosti porodičnih biznisa (kompanija). Posjedovanje porodičnog biznisa ima određene benefite a to se prije svega misli na slobodu, neovisnost i kontrolu, odnosno postizanje kontrole nad vlastitom sudbinom. Nadalje imamo izgradnju vlastitog kapitala, sopstvenu izgradnju kao ličnosti, kao i neizmjerni doprinos zajednici. Naravno u samoj osnovi postoje i određeni problemi kod porodičnog biznisa. Prije svega ne postoji izgrađen sistem finansiranja, odnosno nije lako doći do novca. Uvijek postoji neizvjesnost ubiranja prihoda i mogućnost gubljenja kompletnog kapitala. Nadalje tu je teret državne administracije sa brojnim barijerama, kao i mogućnost bržeg propadanja porodičnog biznisa. Sasvim je opravdano da porodični biznis tokom svog životnog ciklusa, dođe do tačke kada se mora odlučiti kojim putem nastaviti dalje.

ZAKLJUČAK

Vrlo često se porodična preduzeća doživljavaju i opisuju kao neobični poslovni subjekti. Razlog tome, leži u velikoj brizi i predanosti članova porodice kako za dugoročni opstanak preduzeća na tržištu, tako i za neprekidno iskazivanje ljudskosti tokom poslovnih aktivnosti, stvarajući jak osjećaj pripadnosti i ostalim uposlenicima koji nisu članovi porodice. Porodično preduzeće je preduzeće koje je u vlasništvu porodice i u čijoj je aktivnosti uključen jedan ili više članova porodice.

Porodična poduzeća predstavljaju često zastupljen oblik vlasničkog organizovanja i upravljanja poslovanjem. Nekada je taj biznis predstavljao jedini oblik organizacije poslovanja, a danas predstavlja dominantan oblik poslovanja i vrlo je važan oblik preduzetništva za ekonomski razvoj.

U osnovi kao porodični biznis, mala i srednja preduzeća u razvijenim zemljama predstavljaju generator privrednog rasta koji se ogleda kroz: otvaranje novih radnih mjesta, podsticanje brzih tehnoloških promjena zasnovanih na neprestanoj zdravoj i kreativnoj konkurenciji, raznovrsnost ponude roba i usluga, kreiranje novih potreba potrošača i zadovoljavanje istih. Često vlasnici porodičnog biznisa, opravdanje za njegovo pokretanje vide u akumuliranju svog kapitala, znanja, vještina i rada u vlastiti posao. Povod može biti i jednostavna želja za preživljavanjem ili dopuna kućnog budžeta koji se ostvaruje radom na drugom mjestu.

U poslednje vrijeme postoji jedna izrazito pozitivna tendencija, a to je da su porodične firme postale značajna tema, kao i da je sve manje nepoznanica kako u praksi, tako i stručnoj javnosti. Potrebno je vjerovati da će talas modernizacije koji konstantno zapljuskuje obale naše privrede nastaviti istom snagom jer je postojanje porodičnih kompanija neraskidivo vezano za privatno preduzetništvo koje je u potpunosti obnovljeno, te je nasleđivanje kompanije prirodan tok stvari.